Po­red broj­nih na­stu­pa na cr­no­gor­skom pri­mor­ju po­pu­lar­ni fol­ker Sa­ša Ma­tić vri­jed­no ra­di na no­vom al­bu­mu, za ko­ji ka­že da će bi­ti ne­što za­i­sta po­seb­no.
- Pri­pre­mam no­vi al­bum ko­ji tre­ba da iza­đe kra­jem se­p­tem­bra ili da bu­dem pre­ci­zan dru­gom po­lo­vi­nom sep­tem­bra i to će bi­ti ne­što za­i­sta do­bro. Ja stra­šno vje­ru­jem u taj al­bum i baš sam za­do­vo­ljan ka­ko smo to ura­di­li, odav­no ni­sam vje­ro­vao u ne­što kao što vje­ru­jem sad u ovo – iskren je Sa­ša.
Svo­je ime i ka­ri­je­ru iz­gra­dio je na ve­li­kim hi­to­vi­ma, a du­e­ti ko­je je ura­dio sa hr­vat­skom ko­le­gi­ni­com Se­ve­ri­nom i po­pu­lar­nim Mi­ni­star­ka­ma bro­je mli­on­ske pre­gle­de.
- Ja sam uvi­jek vo­lio da bu­dem bla­žen me­đu že­na­ma. Ta­ko i ovog pu­ta, to su mo­je dra­ge pri­ja­te­lji­ce i Mi­ni­star­ke i Se­ve­ri­na, sa ko­jom se znam već par go­di­na. Ona je jed­na div­na Dal­ma­tin­ka ko­ju ja obo­ža­vam, ona ima tu ha­ri­zmu i ener­gi­ju a ja vo­lim tu dal­ma­tin­sku spi­ku ka­ko oni ži­ve, ra­de i pri­ča­ju. Mi­ni­star­ke su isto su­per, one ima­ju ener­gi­je, svi­ra­ju kao mu­ški bend. One su pje­va­le u jed­nom lo­ka­lu kad sam ja do­šao sa pri­ja­te­lji­ma, i ni­sam mo­gao da vje­ru­jem da to svi­ra­ju že­ne. One svi­ra­ju kao grom, kao ovaj moj bend ve­če­ras ta­ko one svi­ra­ju ali du­plo. Su­per su i ima­ju ener­gi­ju – ka­že on.
Na al­bu­mu po­red no­vih pje­sa­ma će se ka­ko ka­že na­ći ova dva du­e­ta, kao i pje­sma „Na­đi no­vu lju­bav” ko­ja je obi­lje­ži­la po­sled­nje tri go­di­ne.
- Bi­će za sva­kog po­ne­što, pje­sme „Zver”, „Mo­re tu­ge” će se sva­ka­ko na­ći na no­vom al­bu­mu ali i ba­la­da „Na­đi no­vu lju­bav” ko­ja je obi­lje­ži­la po­sled­nje tri go­di­ne ta­ko da je to pje­sma ko­ja će se na­ći na ovom mom no­vom al­bu­mu kao bo­nus – ot­kri­va Sa­ša.
S ob­zi­rom da je pre­po­zna­tljiv pr­ven­stve­no po ba­la­da­ma, ko­je su ra­do slu­ša­ne i dan da­nas, Sa­ša ot­kri­va one u ko­ji­ma se naj­vi­še pro­na­la­zi.
- Ja sam čo­vjek ko­ji ni­kad ni­je bio fa­bri­kant pje­sa­ma, da to ta­ko ru­žno na­zo­vem i ni­ka­da ni­sam štan­co­vao pje­sme, ni­ti sni­mio ne­ku po sva­ku ci­je­nu. Što se ti­če tih ne­kih mo­jih pje­sa­ma ja sam čo­vjek ko­ji vo­li da sni­mi do­bru ba­la­du i da je do­ne­se na pra­vi na­čin. Ima tu do­sta pje­sa­ma, „Lo­ša sta­ra vre­me­na”, ona­ko po­ga­đa i emo­tiv­no, tu sam se ja pro­na­šao i do­sta je za­htjev­na i te­ška pje­sma. Za­tim „An­đeo ču­var” ta­ko­đe, „Ne idi s njim”, „Sa­mo ovu noć”, „Kralj iz­gu­blje­nih stva­ri”...Ima tih ba­la­da ko­je ja ne bih dao ni za šta na svi­je­tu – do­da­je on.
Ipak, ka­ko i sam ka­že dvi­je pje­sme ga naj­vi­še ka­rak­te­ri­šu...
- Ima­ju ustva­ri dvi­je su­prot­no­sti, jed­na br­za pje­sma ko­ja me­ne ka­rak­te­ri­še, a to je „Ne če­kaj me do­šli su mi dru­go­vi”, a što se ti­če ba­la­da to je „An­đeo ču­var ” - za­klju­ču­je Sa­ša.
A.Š.